„ЗМАЈ И ЖДРАЛ“ је први део трилогије о Милошу Обилићу и рађен је по српској митологији и предању. „ЗМАЈ И ЖДРАЛ“ покрива последњих десет година Душановог живота од 1345 до 1355, односно првих десет година живота Милоша Обилића на Душановом двору. Првобитно планиран само као један роман, цар Душан се својим ликом и делом наметнуо као главни лик у књизи потиснувши тада ионако младог Милоша Обилића. Овде упореду теку две приче, митска о стасавању Милошевом која је фантастични аспект романа, и историјска прича о најинтригантнијим годинама Душанове владавине које су довеле до његове насилне смрти, а која се заснива на историјским догађајима. Милошев живот је од почетка обележен његовом судбином као усуд будућег султана Мурата и настојању мрачних туђинских сила да спрече његов јуначки подвиг. У роману сусрећемо и најважније историјске личности из Душанове околине и упознајемо се са мало познатим чињеницама из његовог личног живота. Посебан нагласак је на побуде и разлоге који су довели до његове одлуке да призна папу као врховног поглавара и на његову ћерку Теодору, којој је дао име по својој мајци, а коју наша историографија не прихвата да је постојала, иако постоје јасне индиције не само о томе, него и да је њену руку Душан дао турском султану Орхану. Ако је то заиста било тако, онда је Душанова кћерка Теодора била маћеха Мурату, бар док је султан Орхан био жив, јер је познато да би наследници обично ликвидарали жене из хареме и њихову децу.
Оно што ће свакако обележити трилогију о Милошу Обилићу, осим узбудљиве фантастичне приче о сукобу три богиње које у меџусбоним борбама управљају људским судбинама, јесте преиспитивање неких ликова и догађаја из друге половине 14. века који су мало познати или непознати нашој историографији.